6-Symposium-SZW_Podiumsdisk

Prof. Dijana Milošević: Teatri i revolucije

U Kulturnom dodatku lista Politika od 18. avgusta 2018. godine objavljen je autorski tekst prof. Dijane Milošević u svojstvu predstavnika na pozorišnoj konferenciji ATHE 2018 Annual Conference u Bostonu (SAD).

Kompletan tekst pročitajte ovde:

Najveća pozorišna konferencija u severnoj Americi se održala od 1-5. avgusta u Bostonu,država Masačusets, u SAD. Naziv i glavna tema konferencije bili su  „Teatri revolucije: predstava, pedagogija, protest.“  S obzirom na burnu istoriju Bostona i ulogu koju ona ima u istoriji SAD-a kao i u svetskoj istoriji, tema konferencije je potpuno odgovarala mestu njenog dešavanja.

Boston je poznat po čuvenoj „čajanki“ (Boston Tea Party), kada su pre oko  dvesta četrdeset godina američki revolucionari pobacali sanduke čaja u okean, u znak protesta zbog nametnutog  engleskog  poreza na čaj. Ovaj događaj se smatra početkom čuvene američke revolucije tj. borbe za nezavisnost od britanske krune. Jednu mnogo manje poznatu borbu za nezvisnost vodili su starosedeoci američkog kontinenta, Vampanoag pleme,sa belim doseljenicima, borba koja se nažalost tragično završila po taj narod koji se politički ispravnim jezikom naziva „Nacija prvih ljudi“ a ne Indijanci, kako ih mnogi pogrešno nazivaju. Kulturno nasleđe ovog naroda , čije ime znači „Ljudi zore“ ili „Ljudi prvog svetla“ je ostavilo traga na život u modernom gradu kakav je Boston kroz hranu, rukotvorine , pripovedanje, plesove i muziku, nešto što svedoči o  specifičnosti njihove kulture  kao i o njenom  bogatstvu. Poseta plantaži , gde je Vampanoag pleme živelo u prošlosti ,  bio je  jedan od mogućih događaja na konferenciji, sa idejom da se govori o vezi između prošlosti i sadašnjosti i da se takođe učine vidljivima istorijske nepravde , da bi budućnost mogla drugačije da se oblikuje.

Tema pamćenja tj. sećanja je bila jedna od velikih tema konferencije , gde su se istraživale  različite mogućnosti njegovog   tretiranja – od pamćenja koje se odnosi na prošle događaje  sa kojima se uspostavlja nova veza, preko telesnog pamćenja koje se očitava u telu individue do nove vizije, tj. mogućnosti  novih, tačnijih interpretacija prošlih događaja.

Boston je takođe grad koji podseća da revolucija može da se desi i jako brzo i bolno polako. Istorija ali i sadašnjost ovoga grada govore o tome da dok istovremeno postoje otvorenost ka različitosti i inkluziji istovremeno  postoje i duboke podele unutar društva.  Velika tema konferencije je takođe bila socijalna odgovornost, mogućnost da se pozorištem utiče na društvo u pozitivnom smeru, etika i revolucionarnost umetničkog čina danas.

Na ovoj  konferenciji , čiji je organizator i producent Asocijacija za teatar u visoko školskom obrazovanju (ATHE) je učestvovalo skoro hiljadu umetnika, profesora , praktičara i teoretičara iz SAD ali i iz celog sveta. Sve se odvijalo u modernom hotelu , od ranog jutra do kasno u noć- bilo je skoro nemoguće napraviti  izbor između brojnih paralelnih panel razgovora, predavanja, diskusija, prezentacija, radionica i predstava. Boston  je takođe sedište i akademskog života sa pedeset dve visoko školske institucije , među kojima su i čuveni Harvard, kao najstariji i jedan od najuglednijih univerziteta na kontinentu i Kembridž, koji se smatra koledžom na kome studiraju buduće  najuticajnijie ličnosti u životu zemlje. Ova činjenica je takođe bila razlog i povod promišljanja o intersekciji  politike, teatarske edukacije i profesionalne prakse.   Istraživane su  revolucionarne i aktivističke prakse i kako se one mogu primeniti posebno u pozorišnoj umetnosti, kako se otpor i revolucija mogu staviti u službu borbe protiv društvenih nejednakosti, sa idejom kreiranja pravednije zajednice,   ali i  kako mogu biti iskorištene u potpuno obratnom smeru i zloupotrebljene.

Bila sam pozvana da učestvujem na ovoj konferenciji kao jedina predstavnica iz naše zemlje i to u dvostrukoj ulozi: vodila sam radionicu koja se bavila scenskim istraživanjem preplitanja lične  „ male“ istorije sa „ velikom“ istorijom , koja utiče na najintimnije aspekte naših života. Iako dolazim iz zemlje sa burnom i bolnom istorijom, bilo je zanimljivo raditi sa Amerikancima čiji su lični životi takođe uzburkani političkim i istorijskim događajima iz njihove zemlje a posebno je bilo uzbudljivo shvatiti da je ljudskost koju razvijamo ili ne u teškim vremenima ono što nas sve povezuje bez obzira sa kog mesta na globusu dolazimo. Drugi važan razlog mog prisustva na konferenciji bio je panel razgovor o DAH Teatru, u kome su učestvovali ugledni američki teoretičari i umetnici Denis Barnet,Ejmi Sarno i Sintia Koen . Imala sam zadovoljstvo da prisustvujem tom razgovoru kao gošća koja sluša o radu jednog teatra koji postoji dvadeset sedam godina, koji se uzima kao primer revolucionarne prakse u umetnosti. „Hrabrost i posvećenost koja je bila baza njihove prve predstave ih je nosila dvadeset sedam godina do danas i dovela do internacionalne slave[1]“.

S obzirom na maratonski intenzitet celog događaja, bilo je neophodno praviti i male predahe. U predasima se razgovaralo , družilo, raspravljalo, a neki od nas su tražili i malo toplog vazduha ( zato što je kao i u svim američkim hotelima i ovaj bio rashlađen do smrzavanja) u parkovima Bostona ili na čuvenom jezeru „Walden Pond“.  U srcu Bostona počinje „Smaragdna ogrlica“- sistem parkova koji je konstruisao američki pejzažni  arhitekta Frederk Olmsed pre više od sto godina. U najurbanijem delu Bostona počinje niz od nekoliko parkova koji se proteže kroz ceo centar i služi stanovnicima kao velika bašta koju mogu da koriste kada žele. Ovaj sistem parkova ugosti više od milion posetioca godišnje koji uživaju u zelenilu, leže  na travi ili sede na klupama, između različitih umetničkih eksponata. Sjajna mogućnost za pauzu za ručak , susret na kafi ili jednostavno šetnju u sred centra a van gradske vreve.

Valden  jezerce se nalazi  u predgrađu Bostona, usred borove šume, oivičeno peščanim plažama. Šetajući se obalom čula sam jezike iz različitih delova sveta- tipična situacija američkog „melting pot-a“. To je mesto čuveno zbog američkog pisca i filozofa H.D. Toroa , koji je u kolibi na obali jezerca, koju je napravio svojim rukama,provevši u njoj dve godine,  napisao svoje najčuvenije delo „ Valden ili život u šumi“ koje je pozivalo na povratak prirodi.

Konferencija se završila uoči najavljenog  toplotnog talasa, u pravo vreme za povratak delegata svojim kućama u raznim delovima sveta.

[1] Denis Barnet, professor na Ko koledžu u Ajovi, urednik prve knjige o DAH Teatru

Image-1(1)