_MG_5879

Scena – Strast za pokretom

U Kulturnom dodatku lista Politika od 27. januara 2018. objavljen je autorski tekst prof. Dijane Milošević u kome su predstavljeni gostujući predavači Instituta za umetničku igru Cedric Lambrette i Sade i Kristina Alleyne – Alleyne Dance.

PLES JE JEDINI ISTINSKI JEZIK [1]

Tokom sledećih nekoliko nedelja, na Institutu za umetničku igru (IUI) u Beogradu, gostuje troje poznatih umetnika i  pedagoga  iz oblasti plesa. Model rada ovog Instituta, inače visokoškolske ustanove iz oblasti plesa, je u obliku intenzivnih radionica, praktičnih i teorijskih seminara i predavanja široko vezanih za oblast plesa i performansa. Po ugledu na čuvene svetske umetničke laboratorije, IUI, pored umetničko-pedagoškog tima iz naše zemlje, sačinjenog od uglednih umetnika i teoretičara, takođe poziva svake godine i niz čuvenih umetnika i pedagoga iz celog sveta, koji intenzivno rade sa studentima, prenoseći im svoje visoko stručno znanje i umetničko iskustvo i viziju. Atmosfera na Institutu je nabijena kreativnom energijom i uzbuđenjem, a studenti, iako umorni, svesni su da dobijaju ono što je najvažnije u umetničkom radu – veru da je nemoguće moguće i da je umetnički razvoj nešto što se odvija celog života.

Izuzetno zanimljivo je uporediti različite pristupe i tehnike ovih umetnika, koji dolaze iz vrlo različitih kulturnih i plesačkih tradicija i koji obogaćuju kulturnu scenu našeg grada i zemlje.

Kristina i Šade Alejn (Kristina i Sadé Alleyne) su sestre bliznakinje, plesačice, koreografkinje i pedagozi, koje zajedno vode svoju plesačku kompaniju Alejn Dens (Alleyne Dance). To je multidisciplinarna, inovativna plesačka kompanija, prisutna na internacionalnoj sceni a bazirana u Londonu.

Sedrik Lambret (Cedric Lambrette) je poreklom Belgijanac a sada stanovnik Lisabona, internacionalni producent i plesni pedagog, koji je godinama radio kao plesač i koreograf. Takođe je suosnivač i umetnički direktor svetski poznatog   Internacionalnog koreografskog  takmičenja u Kopenhagenu (Copenhagen International Choreography Competition).

Opišite vaše profesionalno obrazovanje, vaše školovanje?

Kristina i Šade Alejn (Kristina i Sadé Alleyne):

Obe smo počele kao atletičarke da bi kasnije školovanje nastavile u Londonu – na BRIT školi za izvođačke umetnosti i tehnologiju (The BRIT School of Performing Arts and Technology) kao i u Lidsu na NSCD školi (Northern School of Contemporary Dance). Ova iskustva su nam pomogla da oblikujemo svoj dinamični, fizički plesni stil i tehniku. Tokom godina radile smo sa  mnogim kompanijama i trenirale u različitim žanrovima, uključujući tradicionalni afrički ples, hip hop, katak, latinske plesove i cirkuske veštine.

Sarađivale smo sa mnogim plesnim kompanijama među kojima su i Tavaziva dans (Tavaziva Dance) i Akram Kan Kompani (Akram Khan Company) i trening katak forme sa njegovom kompanijom nas je povezao sa ritmovima našeg afričkog treninga kao i karipskog nasleđa, koji predstavljaju ključni deo u našem koreografskom radu.

Sedrik Lambret (Cedric Lambrette):

Posle škole u Liežu gde sam rođen, otišao sam u Brisel, pa u Pariz i bio šest godina u baletskoj školi Pariske opere, veoma zahtevnoj školi. Posle toga sam otišao u Hamburški balet i odatle još severnije, u Dansku, u Kopenhagen  i igrao petnaest godina u Kraljevskom  danskom baletu. Takođe sam paralelno bio zainteresovan i za savremeni ples i suosnovao sam svoju baletsku  kompaniju Kros konekšn baletska kompanija  (Cross Connection Ballet) gde sam kombinovao klasičan i savremeni ples (2007/2012).

SAVLADAVANJE NEMOGUĆEG/OTKRIVANJE SEBE

Ko su bili vaši “masteri”, vaši  uzori?

Kristina i Šade Alejn

Naš heroj, Andli Sotija (Andlie Sotyia) iz Južne Afrike nam je pomogao da fokusiramo svoju strast za pokretom. Pomogao nam je da izgradimo samopouzdanje i da osvestimo razigranost našeg ritma i dinamike. On je takođe bio i naš mentor i pedagog  u Lidsu. On savladava nemoguće. Posmatrajući i gledajući ga, plesale smo verujući da ne postoje granice niti ograničenja pred nama. On pobija gravitaciju sa lakoćom. To je bila inspiracija i mi je koristimo kao izazov da bi napredovale.

Sedrik Lambret

Moji prvi “ masteri” su bili moji roditelji, koji su bili plesači standarnih  plesova. Tako da sam i ja počeo kao plesač standarnih plesova. Takođe sam igrao i folklorne plesove, jer je moja majka bila i folklorni pedagog. Moji uticaji još kad sam bio mali su bili baleti Bežara, gledajući ih rekao sam da želim to da radim. Naravno da su na mene uticali mnogi koreografi, “masteri”, koji su mi pomogli da otkrijem sebe kao umetnika ili koji su mi dali prvu šansu na pozornici kao solisti, kao na primer belgijski koreograf Sidi Larbi Šerkoj (Sidi Larbi Cherkaoui) i kubanska plesačica i koreografkinja Loipa Arauho (Loipa Araújo), koja je i umetnička direktorka Nacionalnog baleta u Engleskoj. Ona me je navela da i sam  počnem da se bavim pedagogijom, da bih u stvari još bolje upoznao, otkrio svoje telo, sebe. To su oni koji su mi pomogli da shvatim šta je ples, to je uvek neko ko te razume kao studenta i kao umetnika i onda te osobe postanu tvoji masteri.

STRAST, ZNOJ/KLASIČNA UMETNOST

Koji su bili uticaji koji su dolazili iz drugih umetničkih oblasti?

Kristina i Šade Alejn

Tradicija, nasleđe, ekspresivnost i iskustvo su pomogle našem umetničkom razvoju. Vežbale smo afrički tradicionalni ples sa Ni Tagom (Nii Tagoe) i njegovom Frititi tradicionalnom bubnjarskom i plesnom kompanijom (Frititi Traditional African Drumming & Dance Ltd.). On nas je gurao kroz iscrpljenost, da bi u njoj našle uživanje. Tu se nije radilo samo o tehnici afričkog plesa, već se radilo i o duši, plemenu, uživanju sa muzičarima kao delom tog  putovanja. Naše nasleđe je sa Barbadosa, savremeni plesački trening nam je bio stran. Kroz rad sa našom tradicijom, vratile smo se našoj strasti za pokretom i muzikom. Taj osećaj uživanja koji unosimo u studio, balansiramo sa posvećenošću i teškim radom. “Strast i znoj” su dve reči kojima opisujemo naše radionice.

Sedrik Lambret

Iako volim i bavim se i savremenim plesom, ja volim klasiku i u muzici i u slikarstvu. Volim, na primer, ekspresioniste, nešto što mogu da razumem.Verovatno zato što sam plesač, koji je puno radio na svom telu, kada vidim skulpturu recimo, ja volim da vidim mišiće, volim da vidim kako to telo radi.  Volim da sedim dugo ispred dela i da razumem tehniku – npr. tehniku Monea. Uzbuđuje me tehnika kojom se stvara delo.

Kako gledate  na susret različitih formi i tehnika u plesu danas?

Kristina i Šade Alejn

Alejn Dans (Alleyne Dance) je fuzija stilova i praksi koje smo mi iskusile. Tehnika inspirativne Marte Grem (Martha Graham) je bila naša prva savremena tehnika. U našem radu ova tehnika nam je i dalje referenca – kako koristimo središni deo tela i kontrakcije da oslobodimo gornji deo tela. Taj trenig, koji smo radile u našoj školi, je baza našeg pokreta. Naš stil prirodno dolazi iz naše situacije da radimo zajedno i kombinujemo sve uticaje iz treninga, profesionalnog rada i tradicionalnih formi koje smo naučile ili nasledile. Što više vremena provodimo zajedno razmenjujući iskustva, više razvijamo svoj stil i nastavljamo da se razvijamo.

Sedrik Lambret

Mene pre svega zanimaju plesači i koreografi koji imaju svoje mišljenje, koji su osobe sa stavom. Naravno da imaju i tehniku ali za mene je važno u svim oblastima svoga rada da pored rada na razvijanju tehnike razumem i ko su plesači/ce, da pokušam da shvatim i ko su oni, šta žele, kakvu budućnost zamišljaju. Moj posao je da pronađem sledeću generaciju, ko će na primer  biti sledeći Vilijam Forsajt (William Forsythe) ili sledeći Kilijan, ko će pružiti zadovoljstvo i umetnicima i publici, ko će imati svoje političko mišljenje, ko će uznemiriti ali i zabaviti. Ja ne verujem u predstave koje su samo političke, koje nemaju tu drugu dimenziju a to je da pruže zadovoljstvo, da pruže zabavu. Mislim da rad mora da sadrži dobar balans, da bude otvoren za publiku, da ona može da ima svoje mišljenje posle gledanja predstave ali takođe da i umetnici imaju svoje mišljenje koje slobodno izražavaju. A uz sve to da i jedni i drugi uživaju u tom radu.

ISCRPLJENOST/SAN/SLOBODA

Koje su teme koje vas “opsedaju”, koje se ponavljaju u vašem radu, o kojima sanjate?

Kristina i Šade Alejn

Obsednute smo iscrpljenošću i šta ona emotivno daje izvođaču. Kroz iscrpljenost dolazite do stanja gde ne možete dati više nego što je neophodno u tom momentu. Volimo da se igramo sa fizikalnošću, kreirajući emociju, tako da umetnik ne mora da glumi već samo da dela/oseća/biva. Naša priča se odnosi na mnoge ljude koji su kasnije u životu počeli svoj plesački trening i koji dele isto uživanje u igri. Dolazeći iz atletike i nemajući prirodne predispozicije za ples, znale smo da moramo da se posvetimo treningu, istraživanju i da naporno radimo. Uzimale smo časove tehnike koje su bile neudobne za naša tela i učile da uživamo u tim teškim situacijama. Taj put delimo sa drugima, ono što izgleda nemoguće je moguće.

Sedrik Lambret

Ono o čemu zaista sanjam je da budem umetnički direktor nacionalne plesne kompanije. Sav moj prošli i sadašnji rad je usmeren ka tom cilju.

Kakva je vaša vizija sveta danas, koje vam je osnovno osećanje o istorijskim i političkim procesima koji se sada dešavaju?

Kristina i Šade Alejn

Momentalno, Bregzit je velika tema u Velikoj Britaniji. Vidimo da će tek uticati na naše odnose i na naš rad. Brine nas to očekivanje da Bregzit treba da se desi – u smislu našeg odnosa sa internacionalnim organizacijama, legalnim zahtevima, vizama… Postoji veća odlučnost da se drugi umetnici pozovu u druge zemlje da bi razmenjivali svoje iskustvo i rad. Mi i dalje pravimo radne kontakte u inostranstvu i nadamo se da će ostati tako.

Sedrik Lambret

Teško je reći o mom osećaju u odnosu na ceo svet, svaka zemlja ima specifičnu istoriju. Ali mogao bih da kažem da ono što se sada dešava u svetu oblikuje sledeću generaciju i onu posle sledeće. Ja dolazim iz generacije gde je bilo jako teško naći posao, čak i kao plesač. Nije bilo mnogo pozicija, nije bilo lako naći svoju poziciju, ne samo kao umetnik, nego u opšte. Imam utisak da su nove generacije manje zabrinute oko nalaženja posla, da žele mnogo više slobode. Oni  troše više vremena na proučavanje onoga što ih zanima, menjaju i rade različite poslove, putuju, sele se, drugačiji su nego mladi ljudi pre 10 ili 15 godina, otvoreniji su da uče nove stvari , nisu opterećeni time  da moraju da imaju jednu profesiju, žele da rade više raznih stvari, npr. ne žele samo da prave koreografije, žele da rade dizajn, da pišu, da kreiraju video, svetlo. Žele da su bez određene nalepnice, da imaju slobodu da menjaju.

TRANSFORMACIJA/UPOZNATI SEBE

Koja vam je osnovna motivacija da se bavite pedagoškim radom?

Kristina i Šade Alejn

Mi smo oduvek imale želju da razmenjujemo. Mi smo transformisale svoje živote, iako smo postale profesionalne atletičarke u jako ranom uzrastu, ignorisale smo sva telesna ograničenja i savete i pratile smo svoju strast za plesom. Mi ohrabrujemo svoje studente da otkriju načine na koje da informacija koju dobijaju postane njihova. Učimo ih da je važno biti individua ali da je takođe važno imati sposobnost adaptacije, učimo ih da poznaju svoj instrument, svoj um i telo. Uživajte u svojoj individualnosti! 2014. smo formirale i Alejn Dens kompaniju za edukaciju i performans.

Sedrik Lambret

Počeo sam da prenosim znanje da bih otkrio sebe, da bih otkrio više o svom telu. Danas sam to rekao jednom studentu koji mi je rekao da njegovo telo neće postati mlađe, da postaje sve starije. A ja sam mu rekao da upravo zato što smo stariji, bolje razumemo svoje telo. Kao što je jedan od mojih profesora rekao: ”Uči druge i razumećeš šta ne valja kod tebe”. Tako da ja pokušavam da objasnim studentima ono što sam ja razumeo o svom telu, na najbolji način na koji mogu.

Kakvo vam je iskustvo sa studentima sa Instituta za umetničku igru u Beogradu?

Kristina i Šade Alejn

Pravo je zadovoljstvo raditi sa njima. Entuzijastične, strastvene i talentovane individue. U svakoj sesiji bila je intenzivna količina potencijalne izvrsnosti i zainteresovane smo da jednostavno vodimo ove umetnike da razvijaju svoje ideje i fizikalnost sve više. Sada smo napravile vezu sa studentima i to će se nastaviti dalj , jer su oni sada inspirisani da nas prate na našim internacionalnim turnejama gde igramo predstave i radimo radionice.

Sedrik Lambret

To je raznovrsna grupa plesača, pokušavam da shvatim ko su oni i da vidim da li i oni znaju ko bi mogli biti u budućnosti. Važno je znati gde želiš da budeš, da li koreograf, ili plesač ili umetnički direktor, važno je da oni shvate šta žele. Ponekad je potrebno nekoga gurnuti u pravom smeru. U tom smislu vidim svoju ulogu kao nekoga ko vodi studente, pre nego što utiče na njih i Institut to isto i radi koliko ja mogu da vidim. To je mesto gde neko može da trenira, da vežba ali takođe da otkrije šta mu profesionalno odgovara. Moj prvi utisak o Institutu je da je to mesto gde studenti mogu da otkriju gde su i gde bi želeli da budu i šta bi voleli da rade kasnije, dato im je puno otvorenih vrata.

Šta trenutno radite i šta bi bio vaš sledeći projekat?

Kristina i Šade Alejn

Alejn Dens se 2018. priprema za turneju dueta Noćna igra, komada koji odslikava previranje i sukob ljudskih emocija suočenih sa  perspektivom utamničenja.

Takođe smo se pridružile čuvenom Vimu Vandekejbusu (Wim Vandekeybus) i njegovoj Ultima Vez kompaniji, sa kojima ćemo imati premijeru na jesen ove godine.

Sedrik Lambret

Od prošlog juna ja više ne igram niti koreografišem, ja radim kao plesni pedagog i kao producent. Sarađujem sa kompanijom sa Tajvana, Bi Dens (B Dance), čiji je koreograf Po Čeng Caj (Po Cheng Tsai) i sa španskom kompanijom  La Veronal, čiji je koreograf  Markos Moro (Marcos Morau), čiji sam internacionalni producent. Ja više nisam na pozornici već sam sa druge strane pozornice. Svoju ulogu vidim kao nekoga ko se ne meša u umetničku viziju onoga ko kreira ples, pokušavam da im dam slobodu da izraze ono što žele. Ja ne želim da sam “političar”, ja sam umetnički vođa , koji može da angažuje određene saradnike ali ne želim da utičem na umetničku viziju kreatora. Viđao sam suviše umetničkih direktora ili direktora koji su odlučivali umesto umetnika šta će oni da kreiraju, tako da svoju ulogu vidim u tome da podržavam umetnike u njihovoj viziji. Naravno da ja pokušavam da pomognem i da pružam svoje  mišljenje. U nekom drugom smislu ja sam takođe umetnik, koji ne kreira već podržava kreaciju.To je moja vizija umetnosti danas, ja takođe ne želim da odlučujem ni za publiku šta će da misli.

[1] Pina Bauš, intervju 1996, Pina Bausch Dance Theatre, Norbert Servos, izdavač K. Kieser

12