18076984_633188410224798_5050244154903219938_o

LJUBAV I MODA U REŽIJI DOC. NIKOLIĆA

Na Velikoj sceni Madlenianum opere i teatra premijerno je izveden mjuzikl Ljubav i moda u režiji doc. Aleksandra Nikolića prema scenariju Staše Koprivice.

O predstavi doc. Aleksandar Nikolić kaže:

Ljubav, to je glavna stvar, naslov je predstave koju nikada nisam gledao. Čuo sam ga jednom davno u detinjstvu, usputno, na času istorije muzike. Tada mi je to delovalo potpuno anahrono, lažno i frivolno. Bile su kasne devedesete i već mnogo godina sve drugo je bilo glavno osim ljubavi.

Autorski tim, kao i veći deo glumačke podele i plesnog ansambla predstave, pripada onim generacijama koje nisu osetile la dolce vita i nevini optimizam filma Ljubav i moda. Teme uz koje smo sazrevali bile su građanski rat, ekonomska kriza, inflacija, turbulentne društveno-političke promene. Našu mladost i detinjstvo obeležili su nesigurnost, strah, oprez, borba, specifična ozbiljnost i pesimizam jedna velika tama koja lebdi nad glavama naše generacije još uvek, čak i sada kada već ulazimo u zrelo doba. Poslednjih deset godina mi, rođeni ranih osamdesetih, pravimo razne predstave u kojima pokušavamo da se suočimo s njom, da se borimo protiv nje, da je analiziramo, da joj otkrijemo uzrok. Ipak, ta velika tama i dalje lebdi nad našim glavama, kao i nad glavama svih koji s nama dele ovo vreme i ovaj prostor. Ono o čemu mi intimno sanjamo jesu Ljubav i moda jedna lakoća postojanja, jedan paralelan univerzum u kojem bežimo od realnosti koja je opterećujuća, jedan militantni eskapizam.

Lakoća i nevini šarm kasnih pedesetih, o kojima komad govori, optimizam i polet, vera u budućnost, stabilnost i sigurnost su nam sada, nakon četvrt veka briga i pesimizma, potrebniji nego ikada. Naša odluka je svesna ovom predstavom biramo lakoću i nevinost, biramo optimizam. Vraćamo se u jedno mnogo srećnije vreme, kraj pedesetih, vreme koje nama s ove distance deluje kao Fragonarove Les fetes galantes, ali i vreme koje je za neke druge generacije možda bilo podjednako opterećujuće kao nama naše.

Ljubav, to je glavna stvar (1963), naslov je muzičke komedije-baleta Dušana Radića koju nikada nisam gledao. Taj naslov sam čuo davno u detinjstvu, usputno, na času istorije muzike, u vreme kada je izgledalo da je sve drugo osim ljubavi glavna stvar. Uprkos svemu, moje biće je nesvesno odabralo da ga nikada ne zaboravi i da u njega zauvek veruje.

Asistent režije je Jovana Ikonić, studentkinja druge godine Instituta za umetničku igru odsek savremena igra.